– Reče Iva Frani, bija je tu neki čovjek, i tija je kupit magarca. I, ča si mu govorila? Rekla sam mu da nisi doma, pa neka dođe kasnije.

– Vaš je sin, draga susjedo, da­nas kamenjem gađao moj pro­zor. I’je li pogodio? Na svu sreću – nije. E, to onda nije bio moj sin!

– Pita šef zaposlenika: „Boli li te ikad obnoć zub? Žao mi je, šefe, ja i moji zubi ne spavamo u istoj prostoriji.

– Što bi radije bio: lud ili ćelav? Lud! A, zašto? Manje je uočljivo.

– Umro čovjek i dođe u čistilište. Opazi brojne satove obješene na zidu. Znatiželjno upita anđe­la: Oprosti, što znače svi ti sa­tovi na zidu? Vidiš, svaki čovjek ima svoj sat. Za svaku laž koju kaže ka­zaljka se pomakne za pet minu­ta. Zgodno, a bi li mogao vidjeti sat našega trgovca? O, ne. Taj se sat nalazi kod sv. Petra. A zašto’? Služi mu kao ventilator.

– Direktor se prepirao sa zaposlenikom U žaru prepirke upita: Stvarno ne znam tko je ovdje lud, vi ili ja? Gospodine direktore, vi sigur­no ne biste zaposlili luđaka.