Na putu iz Egipta (egipatskog ropstva) prema Obećanoj zemlji Izraelcima nije išlo sve od ruke. Često su oskudijevali. Nisu imali dovoljno ni vode ni hrane. Za sve muke okrivljivali su Mojsija. Umjesto da mu budu zahvalni što ih je po Božjem nalogu izveo iz ropstva oni su ga teretili uz prigovore kako im je bilo ljepše u Egiptu uz pune lonce hrane i pića, a sada za sve  nesreće koje ih zadese kriv je on. Kaže knjiga Izlaska: „U pustinji sva izraelska zajednica počne mrmljati protiv Mojsija i Arona (Iz 16,2).

Često nam se događa da i mi okrivljujemo drugoga. Smatramo da netko mora biti naše „žrtvovano janje“. Zbog nevolja nemojmo okrivljivati drugoga koji je najmanje kriv, takvo ponašanje je nepravda i okrutnost, takvo ponašanje nikome nije drago…

Kaže priča: Muž i žena nikada se nisu slagali, a muž da bi prikrio uzrok u sebi i ženi, za sve svađe i neslaganja nalazio je krivca u sinu. Govorio mu je: Ako napustim ženu, tvoju majku i tebe, bit ćeš ti krivac! Uzrok loših odnosa između muža i žene nije bio u sinu nego u njima dvoma.

Muž je umro od moždanog udara. Kratko nakon muževljeve smrti kako je supruga naučila slušati priču da je svemu kriv sin, a ne ona i muž, nastavila je s optuživanjem sina. Govorila mu je, da je on kriv za smrt njezina muža, a njegova oca. Prigovarala mu je kako nikada nije htio prešutjeti, nervirao ga je, zbog njegova ponašanja tlak mu se poremetio i konačno je zbog njega doživio moždani udar. Sin, koji je bio najmanje kriv, zbog svakodnevnog očeva i majčina okrivljivanja bio je očajan i razočaran…  

U biti, otac i majka su krivci. Ali, da bi prikrili krivicu njihovih bračnih nesuglasica našli su krivca u sinu.

Naučimo lekciju za sebe iz ovih primjera.

Drugoga okrivljivati za svoju nesreću ili drugoga okrivljivati za nesreću koju smo sami prouzročili uvijek izaziva veliku bol. U takvim trenucima dobro je imati čvrstu vjeru u Boga. On sve dobro vidi, čita ljudsko srce, čovjekove misli, pravedno prosuđuje i uvijek staje na stranu onoga koji pravedno i stoički podnosi zlobu i gnusno optuživanje.

Ne okrivljuj drugoga zbog svojih pogrešaka. Stani, razmisli, prouči sve detalje koji su te doveli do nezgode, pa ćeš prije nego li počneš optuživati  imati cjelovitiji stav o tvome udjelu u nastaloj krizi.

Ovoga čas, ako jesi sudjelovao u ovakvim i sličnim okrivljivanjima drugoga, ako nećeš pred onima koje si krivo optužio, onda pred Bogom priznaj svoju pogrešku i zamoli ga da ti oprosti tvoje zlobno i pokvareno ponašanje.

Nikad za svoje neuspjehe, za nastranosti koje činiš nemoj okrivljivati drugoga.