Više puta sam susreo osobu koja proklinje; proklinje Boga, ljude, okolnosti života… Isto tako nailazio sam ne jedanput na osobe koje u sličnim, ako ne i u gorim okolnostima blagoslivljaju. Blagoslivljati i proklinjati, koja je to razlika?

Nalazimo se u danima kada blagoslivljamo polja, vinograde, imanja… Pred nama je velika neizvjesnost hoće li i pored naših molitava i blagoslova grad i krupa otući imanja, hoće li jutarnja slana „spaliti“ vinograd, voćke, krumpir i sve zasađeno; hoće li zbog manjka ili viška kiše i vode urod bit umanjen. Sve je to u prošlosti bio česti povod u kojima su jedni proklinjali a drugi blagoslivljali. U istim okolnostima jedan je blagoslivljao, a drugi proklinjao.

Ima neka priča koja kaže: „U nekom selu ljudi su se redovito u podne okupljali na seoskom trgu i proklinjali sunce. Bili su ljuti na sunce što ih iz dana u dan do nesnosnih vrućina prži. Na trg iz dana u dan išao je jedan od njih koji nije sunce proklinjao nego blagoslivljao. Jednoga dana dok su svi proklinjali, podignu ruku i dade znak da želi nešto reći, i reče: ‘Ljudi, zar ste zaboravili da nam sunce koje vi proklinjete daje svjetlost, plodnost našoj zemlji, od njega i po njemu imamo hranu. Dok proklinjete, možete li pomisliti da prokletstvo na vas siđe te se sunce jednog dana sakrije i sve nas mjesecima mimoiđe. Tada bi bili prisiljeni vapiti za suncem. A, sada više ne izlazite i ne proklinjite, nego se od žege sunca i dana sklonite dok nesnosne vrućine ne oslabe. Dok budete sklonjeni u hladovini žarkog dana, molite, moleći, nećete imati potrebu proklinjati nego blagoslivljati. Blagoslivljat ćete sunce što vam je omogućilo da se u pola dana možete odmoriti.’“

Na zemlji je bilo i bit će dobrih i zlih ljudi. Upravo u blagoslovu polja čitamo isječak Matejeva evanđelja koji govori kako isto sunce izlazi zlima i dobrima Mt 5,45.

Možda se i mi sami često ili ponekada nađemo u trenucima u kojima prigovaramo Bogu. Umjesto da mu u trenucima nevolja i nesreća zahvalimo za ono što nam je dao, mi ga proklinjemo zbog onoga što nam je oduzeto. Tko nam je oduzeo ono zbog čega Boga proklinjemo? Bog svakako nije! Bilo bi dobro da u trenucima muke pomislimo na veliku brigu kojom se Bog Otac brine za nas. Bog Otac je naše sunce. Pripazimo da nikada sunce ne proklinjemo nego mu zahvalimo. Onaj koji ne ljubi neće nikada biti radostan. Onaj koji iz dana u dan proklinje umnažat će sam sebi veće i veće nedaće. Onaj koji usprkos sviju nedaća koje život donese, broji blagoslove, imat će radost duha, a radost tijela neće mu nikada nedostajati.