Iliji za kojega naše predaje govore da grmi, kara, pali i žeže. Predaja je od njega učinila takvu sliku. Ilijin Bog ne ruši, Ilija ne ruši, Ilija i Bog spašavaju. Bog Iliji pokazuje da ga se može susresti samo u skrovitosti, ne u maču Izabelinu nego u povučenosti pustinje, daleko od Izabelina svijeta!

Bog želi Iliji progovoriti, njegovu srcu, u tišini i osami pustinje, u blagom i laganom lahoru. Ilija nas uči  da se Bog u potpunosti može otkriti i shvatiti jedino u osobnom susretu u tišini i osami. Ovdje pada zastor da je Bog onaj koji kažnjava.

Bog nije u tebi kada stvaraš sebi nekoga privatnog boga po svojoj slici i prilici, kao što su ga stvarali Ahab i Izabela.

Nije Bog s tobom kada misliš da možeš bez molitve i duhovnoga života.

Nije Bog s tobom kada ne poštuješ čovjeka, jednako starijega i mlađeg.

Nije Bog s tobom kad ne poštuje svoje tijelo i dušu.

Tko ne dopušta da ga mašta izjeda u strastima i požudama, u njemu ima duha Božjega.

Tko se drži Božjih zapovijedi, Bog mu jamči svoju milost i pomoć!